Aronija

1. O ARONIJI

Aronija je izuzetno lekovita i korisna biljka, poreklom sa istoka Severne Amerike, gde se uz Aroniju melanocarpu (crnoplodnu aroniju) još može naći i Aronia arbutifolia ( crvenolisna aronija ). Stanište ove dve vrste uglavnom su kisela i vlažna tla sa 1000 – 1200 mm padavina na godinu. Iako je aronija poreklom s američkog kontinenta, prava vrednost ove biljke prepoznata je u istočnoj Evropi.
Aronija spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko naziva za Aronia melanocarpu (crnoplodnu aroniju) kao npr. Aronia nigra, Sorbus melanocarpa, Pyrus melanocarpa i Mespilus arbutifolia var. melanocarpa.

U prirodi, aronija je listopadni grm, visine 2-3 metra i 2,5 metra širine. Jedna od glavnih karakteristika aronije su prelepi beli cvetovi koji se nalaze na kiticama. U klimatskom području kontinentalnih zemalja cvete krajem aprila. Listovi su ovalni, nazubljenih ivica, u vegetaciji su tamnozelene boje, dok u jesen dobijaju dekorativnu žarko crvenu boju.

Tek nakon razvoja listova, krajem aprila, pokazuju se prvi cvetovi. Pojedinačni cvetovi bele su boje, široki 12 mm i sakupljeni u grozdove. Grozdove najčešće čini 10 do 15, a na vrhovima mladica i od 30 cvetova. Cvetanje traje oko 10 dana, pri čemu svaki cvet pojedinačno cveta samo pet dana. Cvetove uglavnom oprašuju pčele, ali je moguće i oprašivanje vetrom. Aronija je samooplodna biljka.

Okrugli, ljubičasto-crveni plodovi koji nastaju od cvetova redovno se javljaju u velikom broju. Reč je o sitnim jabučastim plodovima, koji jako liče na mušmule. Prečnik jednoga ploda iznosi 6 – 13,5 mm, a težina 1,0 – 1,5 g. Plodovi su u početku prekriveni beličastim slojem, bez kojega izgledaju kao da su lakovani. Plodovi dozrevaju u avgustu. Meso ploda ima jarko crvenu boju i slatku do kiselkastu i trpku aromu koja podseća na borovnice. U plodovima nema koštica, a semenke su sitne.

Aronija ima vrlo male zahteve u pogledu mesta gajenja i klime, tako da može da uspeva u vrlo različitim klimatskim područjima.

Dakle, aronija uspeva na celokupnom području Srbije. Ipak, uzimajući u obzir da je aronija poreklom iz područja s uticajem atlantske klime, bolje uspeva na staništu s višom vlažnošću tla i vazduha. Optimalna količina padavina je 500 – 600 mm godišnje. Aronija dobro uspeva čak i na zemljistima s visokim nivoom podzemnih voda, gde druge vrste voća, poput jabuka i višanja, ne uspevaju. Pri sadnji aronije treba izbegavati ekstremno suva peščana tla, zatim zbijena vlažna tla. Mraz gotovo uopšte ne može naškoditi stabljici i cvetu aronije. Ozbiljna oštećenja od smrzavanja mogu da se očekuju tek pri temperaturama od -23°C početkom zime i na -30°C sredinom zime. Kritična temperaturna granica tla iznosi -11°C.

Plodovi dozrevaju u vremenu od početka do sredine avgusta. Budući da svi plodovi najčešće dozrevaju u isto vreme, potrebna je samo jedna berba. Kako plodovi ne bi prezreli i počeli otpadati, berbu treba obaviti brzo i odmah nakon početka zrenja. Neke bobice ipak mogu dozreti pre ostalih. Berba može biti ručna ili mašinska. Kod ručnog branja plodovi se kidaju palcem, pri čemu se može ubrati do 12 kg na sat. Na većim plantažama uobičajena je mašinska berba, a učinak radne mašine se kreće od 3 do 4 sata za hektar.

Nakon berbe plodovi se moraju preraditi što je moguće pre , a kratkoročno se mogu uskladištiti u plastičnim ili drvenim korpama. Ako se plodovi ne prerađuju odmah posle berbe, mogu se naglo zamrznuti i uskladištiti. Kod običnog uskladištenja pri 15 – 25°C i 80 % relativne vlažnosti vazduha zreli plodovi mogu da se održe dve nedelje.

Zavisno o načinu sadnje moguće je ostvariti prinos od oko 8 – 12 t/ha. Predviđeni rok trajanja rasada aronije procenjuje se na oko 20 godina.
Iskoristivost ploda aronije za sok je visokih 75 – 80 %, što se može i povećati za 6 %, ako plodovi pre ceđenja odleže neko vreme na -5°C.

2. GAJENJE I SADNJA

Aronija uspeva gotovo na svim zemljistima, dobro podnosi prekomernu vlagu, ali je osetljiva na sušu.
Izuzetno je otporna na hladnoću (podnosi temperature do -30° C), a prolecni mrazevi joj ne štete zbog njenog kasnijeg cvetanje. Uz redovno održavanje (uništavanje korova, redovno zalivanje, podmlađivanje grana orezivanjem) svaki grm može dati do 10 kg plodova.

Uputstva za sadnju sadnica aronije:

1. Označite mesto sadnje (razmak između sadnica u redu neka bude 1,5 do 2 m)
2. Iskopajte jamu dubine i prečnika 50 cm
3. Pomešajte 1/3 izvađenog zemljista , 1/3 stajskog đubriva i 1/3 treseta, pa tu mešavinu sabijte oko sadnice i dobro zalijte.

Napomena: kod pakovanih sadnica, pre sadnje uklonite PVC foliju oko korena.

       


3. PROIZVODI I RECEPTI

Aronija kolačići

Sastojci:

  • 1 jaje
  • 125 ml putera
  • 60 ml braon šećera
  • 1/2 kafene kašike ekstrakta vanile
  • 250 ml brašna
  • 1/4 kafene kašike soli
  • 125 ml mlevenih oraha
  • 200 ml džema od aronija.


Priprema: zagrejati rernu na 150˚C. Odvojite belance od žumanca i umutiti belance i ostavite na stranui. Pomešajte puter, braon šećer, žumance i ekstrakt vanile, a posle toga brašno i so, pa sve zajedno dobro umesite. Oblikujte testo u male loptice (3 cm prečnika) i uvaljajte u belanca i orahe. Stavite ih u nauljene kalupe za kolačiće i pecite 5 minuta. Izvadite kolačiće iz rerne i prstom pritisnite svaki kolačić. Ulijte oko ½ kafene kašike džema od aronije u svaki kolačić. Vratite u rernu i pecite još 10 minuta. Ohladite i poslužite.
Savet: koristite domaći džem od aronije iz sledećeg dela s receptima.


Džem od aronije

Sastojci:

  • 7,5 dl vode
  • 3 000 ml bobica aronije
  • 125 ml soka limuna (svežeg)
  • 0,5 dl pektina
  • 1 750 ml šećera


Priprema: lagano isperite bobice aronije i osušite ih. Stavite bobice aronije u posudu od 5-6 litara i dodajte 7,5 dl vode. Kuvajte bobice dok voda ne provri, posle toga pokrijte poklopcem i kuvajte na laganoj vatri još 15 minuta. Bobice lagano izgnječite pritiskujući ih viljuškom uz ivicu posude. Ocedite sok aronije, a oceđene bobice možete da osušite i koristite za čaj. Posle toga, u posudi pomešajte 1000 ml oceđenog soka aronije, sok limuna i pektin. Kuvajte smesu uz mešanje dok ne provri, zatim dodajte šećer uz konstantno mešanje i kuvajte dok jako ne provri (proključa). Nakon što proključa, kuvajte tačno dva minuta. Ulijte u čiste, vruće tegle i zatvorite poklopcem. Ovo je kolicina za dva litra džema.


Marmelada od aronije

Sastojci:

  • 2,0 kg aronije
  • 1,5 kg šećera


Priprema: šećer preliti sa pola litre vode i stavite da se kuva. Kada se napravi sirup, dodajte oprane aronije i nastavite s kuvanjem, neprestano mešajući, dok se ne stvori jednolična masa. Vruć pekmez sipajte u zagrejane tegle, zatim ih vratite u blago zagrejanu rernu da se stvori korica. Kada se pekmez ohladi, zatvorite tegle.

Kompot od aronije

Sastojci:

  • 1,0 kg bobica aronije
  • 250 ml šećera
  • nekoliko kašika vode


Priprema: bobice aronije očistite i operite. U posudu stavite šećer i aronije, to prelijte sa nekoliko kašika vode. Bobice aronije kuvajte bez mešanja, posudu nekoliko puta samo lagano protresite. Kad se prokuvaju, staviti ih u vruće tegle i dobro zatvorite.

Vino od aronije

Sastojci:

  • 1,35 kg aronija
  • 230 g tamnog grožđa, naseckanog ili mlevenog
  • 0,9 kg fino usitnjenog šećera
  • 1 kafena kašika limunske kiseline
  • 1-1/2 kafene kašike nutrijenta za kvas
  • 0,44 g natrij metabisulfita ili 1 tableta = ¼ kafene kašike vinobrana
  • ¾ kafene kašike pektolitičkih enzima
  • 3,8 l vode
  • 5 g vinskog kvasca.


Priprema:prokuvati 950 ml vode i preliti preko naseckanog grožđa, šećera i limunske kiseline. Mešati dok se sve ne otopi i poklopiti. Posle 2 sata dodati vinobran i poklopiti. Ostaviti 12 časova ili preko noći. Staviti bobice aronije u kesu (perforiranu, mrežastu), uroniti u rastvor i rukom (u rukavicama) gnječiti bobice aronije u tecnosti. Umešati pektolitičke enzime, nutrijente i 2,4 l hladne vode. Poklopiti i ostaviti 12 sati. Dodati aktivirani kvas i poklopiti. Jednom na dan gnječiti aronije i promešati sadržaj. Posle sedam dana izvaditi kesu sa aronijama i iscediti sav sok. Poklopiti i ostaviti dodatna tri dana da fermentira.Posle tri dana odvojite grožđe kod pretakanja u drugu posudu. Dolitjte vode do 3,8 l ukupne zapremine i pričvrstite plinski rezervoar. Pretačite svakih 30 dana, u periodu od 90 dana. Posle toga ostavite 90 dana, pretočite, konzervišite i zašećerite vino. Ako vinu nedostaje kiselosti, otopiti 1/8 kašičice tanina (ili po potrebi više) u 120 ml vina i umešajte u posudu s vinom. Poklopite, pričvrstite plinski rezervoar i posle 30 dana sipajte u boce ili pomešajte s drugim vinima.

Sirup od aronije

Sastojci:

  • 1,0 kg aronije
  • 600 g šećera


Priprema: bobice aronije operite, očistite od peteljki i zgnječite. Dodajte 200 g šećera, izmešajte i ostavite pokriveno na hladnom mestu do idućeg dana. Ocedite sok od voća, dodajte šećer i zagrevajte mešajući. Sok kuvajte pet minuta i vruć stavite u boce i odmah ih zatvorite.

Milkshake s aronijom

Sastojci:

  • 250 ml mleka
  • 1 kasicica meda
  • 1 kafena kašika ekstrakta vanile
  • 250 ml smrznutih jagoda
  • 250 ml bobica aronije
  • 250 ml smrznutog jogurta od vanile ili jagode


Priprema: dodajte sve sastojke u mikser i miksajte dok ne dobijete glatku teksturu. Ulijte u čaše i servirajte odmah! Ovo je kolicina za četiri serviranja!

4. UČINAK NA ZDRAVLJE

Sedam zdravstvenih koristi od aronije utemeljenih na naučnim studijama

BOGAT IZVOR ANTIOKSIDANSA (poseduje veliku koncentraciju polifenola poznatih po izuzetno jakom antioksidativnom dejstvu)

SPRECAVA RAZVOJ CELIJA KANCERA (poseduje imunostimulativna svojstva)

IMA ZAŠTITNO DELOVANJE NA JETRU

POZITIVNO DELUJE NA BOLESTI SRCA

SNIŽAVA NIVO ŠEĆERA U KRVI ( sadrzi prirodni secer sorbitol koji za svoju razgradnju u telu ne zahteva insulin pa je dobar za prevenciju dijabetesa)

REGULIŠE KRVNI PRITISAK

IMA PROTIVUPALNA SVOJSTVA

Takođe se veruje da aronija:

  • osnažuje telo u borbi protiv bakterija i virusa
  • održava zdravlje mokraćnog sistema
  • jača pamćenje
  • potpomaže probavne procese
  • podstiče organizam na proizvodnju lipoproteina visoke gustine („dobrog holesterola“)

 

Hemijski sastav

Aronia melanocarpa, bobičasto je voće s jednim od najbogatijih biljnih izvora fenolnih fitohemikalija, uključujući procijanidine i antocijanine. Visok udeo, kao i sastav pojedinih fenolnih sastojaka odgovoran je za širok raspon mogućih medicinskih i terapeutskih učinaka ove biljke. Plod aronije ima niske udele kalorija i masti, ali je bogat izvor vitamina, minerala, antioksidansa i prehrambenih vlakana.

Aronija poseduje velike količine fenolnih flavonoida koji se nazivaju antocijanini. Ukupni sadržaj antocijanina u plodu aronije je 1480 mg na 100 g svežeg voća, a koncentracija proantocijanidina je
~ 664 mg na 100 g svežeg voća (Wu et al. 2004., 2006.).

Aronija ja bogata i ostalim flavonoidima, poput karotena, luteina i zeaksantina, koji su takođe antioksidansi. Zeaksitin filtirira UV zrake i na taj način štiti oči od degenerativnih bolesti, posebno u starijoj dobi.

Aronija je takođe dobar izvor mnogih vitamina, kao sto su vitamin C, vitamin A, vitamin E, beta karoten i folne kiseline, kao i minerala: kalijuma, gvozdja i mangana. Konzumacijom 100 g svežih bobica obezbeđuje oko 35% dnevno preporučene doze vitamina C.

Mera koja označava sposobnost antioksidansa u neutralizaciji slobodnih radikala iz tela (ORAC – Oxygen Radical Absorbency Capacity), pokazuje da aronija ima najveći antioksidativni kapacitet među svim bobičastim i ostalim voćem istraživanim do sada i beleži vrednosti -16.062 mikro mola u 100 g.
Potrebne su detaljnije studije kako bi se u potpunosti razumeli pozitivni efekti pojedinih sastojaka i istražili mehanizmi delovanja na čovečji organizam.


Vrh strane